NEDELJA ŠTEDNJE

Oprez!!! Nemojte da potrčite za visokom kamatom, već se dobro raspitajte o perspektivi te banke.

Svako ko želi da oroči nešto novca koji čuva u slamarici u predstojećoj Nedelji štednje (od 31. oktobra do 7. novembra), morao bi veoma dobro da promisli u koju banku i na koje vreme ostavlja pare.
Ukratko, ono što bi sve neiskusne štediše trebalo da znaju jeste da je najsigurnija štednja u „švajcarcima", ali ako ih nemate dobar je i evro. Najbolja banka za štednju nije ona koja daje najvišu kamatu već ona koja je sigurna. A idealan rok na koji ćete oročiti novac zavisi od toga u koje svrhe štedite i kakve su dugoročne prognoze za valutu u kojoj štedite.

U bankama u Srbiji se može štedeti u evrima, dinarima, dolarima, „švajcarcima", funtama, a u nekim bankama i u kanadskim dolarima, australijskim dolarima, danskoj, švedskoj i norveškoj kruni, kao i japanskom jenu.

Banke u Srbiji nude raznovrsne, ali uglavnom povoljne kamate na oročenu štednju, a najviše kamatne stope su na štedne uloge u dinarima, na koje se ne plaća porez na dobit. Tu je dinar u prednosti, jer je porez na dobit na štednju u devizama povećan od oktobra 2012. na 15 odsto.

Prilikom odluke o štednji građani odlučuju prema tri kriterijuma - visini kamate, sigurnosti banke i kada će im novac biti isplaćen. Međutim, problem je što je sigurnost banke nešto što običan čovek ne može da proceni. A kod naših građana, zbog iskustva sa štednjom iz 90-ih, još uvek postoji ozbiljno nepoverenje u banke.

Najbolje oročiti novac u onoj banci koja nudi najveću kamatu. Zato dobro vodite računa o tome. Druga stvar na koju treba paziti kod odabira banke je da li je država većinski vlasnik i građanima treba uvek preporučiti da štede u domaćim bankama.

Narodna banka Srbije je preporučila bankama da se ne utrkuju u kamatama na štednju, kako ne bi ugrozile stabilnost finansijskog sistema i ukazala da veće kamate na štednju povlače i veće kamate na kredite.

U slučaju da banka propadne, u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita, država garantuje isplatu depozita položenih na štednju kod poslovnih banaka u visini do 50.000 evra. Pa ako ne volite rizik, ne preporučuje se da oročite više.

Naši građani se i dalje najčešće odlučuju da štede u stranoj valuti zbog mogućeg slabljenja dinara, opadanja kupovne moći, kao i visoke inflacije. U ukupnoj štednji, koja je u septrmbru iznosila 8,5 milijardi evra, udeo štednje u dinarima je 2%. A procenjuje se da građani po slamaricama čuvaju još 3 milijarde evra.

Većina ekonomista se slaže da se štedi u stranim valutama, ali ne i recimo prebacivanje evra u švajcarski franak zbog štednje jer se tako gubi novac. Preporučuje se štednja u stranim valutama onima koji ne vole neizvesnost. Od zapadnih valuta najbolji je švajcarski franak, jer ima zadivljujuću stabilnost i nema taj znak pitanja koji se pojavljuje nad evrom, a čak je stabilniji i od dolara, koji ima povremene oscilacije.

Na koji vremenski period oročiti novac, što muči mnoge građane, pre svega zbog toga što niko ne može da prognozira kretanje dinara, dok ima skeptičnih i prema evru, dinar je najbolje oročiti na tri meseca, a strane valute na duže.

Narodna banka se potrudila sa sačuva kurs i obezbedi stabilnost dinara, ali to neće moći na duže staze, pa je tri meseca rok na koji se savetuje da se oroči dinar, jer će na duže da pada. Strane valute je najbolje oročiti na duže, recimo dve godine. Postoje i bankarski proizvodi koji omogućavaju da oročenje na duže, ali ako vam zatreba, možete novac da podignete, dok ono što ste oročili ostaje tako pod istim uslovima.